Tokom svog rada pričao sam sa dvoje ljudi koji su predstavnici današnje punk omladine. Sonja 24 godine i Ivan 21, su mi pričali kako su oni počeli da slušaju punk, zašto ih je privukao i da li koriste neke od gadžeta panka.
Ivan kaže da je punk počeo da sluša u 4 razredu osnovne škole. U to vreme njegova sestra je bila panker pa je pod njenim uticajem i počeo da sluša. Neke od prvih grupa koje je slušao su Kud Idioti, Hladno Pivo...Kod Sonje je bilo slična situacija. Na Sonju je uticalo to što u na početku slušanja punka je bila zasićena meinstrimom. Pitao sam ih kako se danas prave gedžeti u panku, i da li po njihovom mišljenju ima razlike u odnosu na ranije. Ivan je odgovorio da danas imamo firme koje stvaraju marke sa simbolima punk.muzike, mada on te stvari ne kupuje, jer više voli da sam sebi pravi takve stvari.
Kada sam pitao zašto ljudi su skloni da nose stvari poput ziherica, kaiševa, ogrlica i narukvica sa nitnama, Ivan je odgovorio na sledeći način „ neko izdvajanje i pokazivanje svojih stavova, počinje tako da ne moraš da budeš kao ostali i da se izdvajaš od ostalih, a kasnije to postaje stil“, Sonja govori da je to deo indentiteta, jer kada si u srednjoj školi pokušavaš da se pronađeš ili da imaš potrebu da se dokazuješ načinom na koji se oblačiš, a kada shvatiš suštinu, prestaneš tako da se oblačiš i na takav način dokazuješ.
Pričali smo o knjizi koja predstavlja istoriju punka u Novom Sadu. Ivan kaže da je to super knjiga, da na dobar način prikazuje novosadsku scenu, ali da mu smeta što se niko od bendova koji su pomenuti nije setio punka dok nisu pročitali svoja imena u knjizi. A onda su kako kaže počeli da sviraju, izdvaja neke bendove iz te grupe koji su počeli ozbiljno da rade. On te bendove ne doživljava kao deo svog odrastanja, ali izdvaja i bendove koji su sve vreme bili tu i koji su svirali.
Sonji i Ivanu smeta što na novosadskoj sceni nema “sveže krvi“, mladih, već su sve stariji i što se scena ne obnavlja. Smatraju oboje da novosadska punk scena je trenutno loša, navode
da to nije samo zbog nedostatka klubova, već zbog podela, Sonja je navela primer da na svirci u Beogradu na jednom bendu je bilo 100 ljudi, a kad je izašao drugi bend da svira, onda su svi izašli. To je primer kako nema podrške mlađim bendovima.
Ivan priča 
kako je imao krestu, koju je morao da ošiša zbog operacije. Operisali su ga zbog toga što ga je napala grupa skinera i povredila. Za njega pirsing i tetovaža znače neku ličnu stvar, voli možda i taj neki bol, kako Sonja kaže kada se probuši prva rupa, shvatiš da je to nešto dobro. Ivan kaže da ima dve tetovaže i obe imaju veze sa muzikom.
J
edna tetovaža je logo benda i ta tetovaža nije završena, samo su konture tetovaže urađene. Sa druge strane ima punkere i skinse u grupi i ta tetovaža njega opisuje. On kaže da je to on id a ne može sebe da stavi ni u pankere ni u skinse, nego je nešto između. Na tetovaži nisu nacrtani ljudi, već neki divovi, oni koji ostaju poslednji.
