Definisanje pojma subkultura

Mnogi sociolozi su se bavili definisanjem pojma subkulture i subkulturnih grupa. Postoje različita tumačenja pojma subkultre, ali svi autori polaze od teze da je subkultura skup normi, vrednosti i obrazaca ponašanja koja razlikuje grupu ljudi od ostalih članova društva.
Sociolozi se uglavnom slažu da subkulturne grupe nastaju iz potrebe ljudi da se indentifikuju sa osobama sličnog interesovanja, sličnih životnih navika ili da se okupe oko bilo koje stvari koja može da ih zadrži.
U knjizi Benjamina Perasovića se navode teorije nastajanja subkulturnih grupa. On navodi da je prva teorija nastanka subkuluturne teorije čikaška škola. Kao najznačajnije predstavnike ove teorije Thomas, Park, Burgess, McKenzie, Wirth, Shaw. Razdoblje čikaške škole bile su dvadesete i tridesete. Karaktristike ove škole su "humana ekologija", socijalni odnosi, socijalna dezorganizacija, kvalitativna metoda. Modeli ponašanja prema ovoj škoi su da "velike face" imaju jak uticaj na mladu osobu.
Druga teorija koja se nameće je teorija delikventne subkulture. U ovoj teoriji se pažnja usmerava na bande, delikvenciju i devijaciju. Albert Cohen govori o subkulturi u okviru ove teorije da je delikvencija postala dominantan i tradicionalan način života. I kao bitnu karakteristiku ističe autonomiju.
Sledeća teorija koja se zove interakcionizam i teorija etiketiranja je postavio E. Lemert. On razlikuje primarnu subkulturu, koja je u čoveka "uklopljena", i sekundarnu, akteri svoje ponašanje koriste kao sredstvo odbrane. Takodje, smatra da etiketiranje devijanata povećava njihovu devijaciju.
Kontarkultura je koncept koji nastaje u drugoj polovini šezdesetih, u vreme kada u SAD-u nastaju razni buntovnički pokreti i kada počinje da se javlja žestok otpor mladih prema tradiciji.
Za "koncept moralne panike" najzaslužniji je Stanly Cohen i njegovo delo "Folks Devils and Moral Panics". U okviru ovog dela bavi se odnosom dominantne kulture i subkulture mladih. U okviru ovog dela on ističe da panika ima funkciju kontrolnog mehanizma. Kada se jednom indentifikuje pretnja, onda se putem medija kreira panika.
Poslednja teorija o subkulturi je Brimingemska škola. Najznačajniji predstavnici ove škole je Stuart Hall, dok ovu teoriju obeležava delo Dika Hebidža "Subkultura: značenje stila". Kroz ovo delo on objavljuje istraživanja kasnih sedamdesetih.
Ovo su, po meni, najznačajnije teorije o subkulturi, koje pored pukog navođenja samih teorija malo prolaze i kroz istoriju razvitka subkulture.