nk. Nedugo zatim i Petar Konjević na Studiu B. To je bio jedan od početak stvaranja punk pokreta u Beogradu, prema 
navodima Duleta Nedeljkovića, na blogu B92.Prema ondašnjim kriterijumima prvi talas pankera je izgledao šokantno za tadašnje građane. Pored toga što su tako izgledali, tako su se i ponašali. Jakne su im bile prepune bedževa i ziherica. Neki su se isticali bojom kose, jer su se farbali u zeleno i crveno, a većina njih su se pržili hidrogenom. U to vreme grupa Radost Evrope je pevala:
“generacijo moja pa sta je sad ovo,
gde prohujase godine nase,
nekada bili smo glavni u gradu
a sada nas deca izgledom plase!
Po sedam-osam bedzeva nose,
na svakom cosku ofarbane kose”
Kako je iz Evrope stizala nova punk moda, tako se brzo ovde rasprostirala.Kožne
jakne i kaiševi sa nitnama su bile potpuni hit među pankerima. Naša industrija je pokušala da prati pank modu, mada prema pisanju već pomenutog Duleta, takvi pokušaji nisu bili baš najbolji. Kako kaže „“Jugoplastika” je prepoznavsi momenat, plasirala na trziste plasticne (Ili bog bi ga znao od kog materijala) tzv. rokerke. Ko je nikada nije obukao, ne zna sta je muka. Pecati po telu od znoja bili su sasvim uobicajena propratna pojava, nosenja te jakne. Borovo je proizvodilo nesto nalik “martinkama”, vrlo sumnjivog kvaliteta, tako da mnogi od “prvoboraca” panka I danas imaju problem sa kicmom, zbog dano’nocnog nosenja istih“.Nije bilo lako ići u korak sa vršnjacima sa zapada. Velike odluke su bile na većini pankera koji su bili srednjoškolci. Odricanje nekih stvari u životu i bežanje od kuće nije bio lak izbor. Kako navodi Dule najsmešnije priče iz tog perioda potiču od svađa sa matorcima. „Mladja (danas diplomirani istoricar) je revoltiran zato sto mu roditelji ne dozvoljavaju da farba kosu I teraju ga da uci izgovorio antologijsku recenicu: “Joj, samo da zavrsim fakultet, kakav cu onda klosar da budem”!“
Zbog svog prepoznatljivog izgleda i sve veće pretnje da pokret postane masovniji, počele su i vlasti da ih kontrolišu i upadaju na svirke. Frontmen grupe „Pekinška Patka“, koji je i jedan od osnivača punk pokreta u Novom Sadu svedoči o represiji i sprečavanja takvog pokreta. „Ono što je dobro u toj situaciji je da nas nisu prebijali u muriji, a mogli su tada i to. Ali su zato, kad god su mogli, zabranjivali koncerte sa glupim izgovorima - kao odjednom nema struje, pa neće vas izdržati daske na bini u pozorištu - takve stvari su se stalno dešavale. Mi u Novom Sadu, odakle potičemo, nakon formiranja benda više od godinu dana nismo mogli nijedan koncert da napravimo. To je velika kočnica za jedan bend koji se tek probija. Takvu satanizaciju nije imao niko osim "Pekinške patke".“
Možda baš ta represija i zabranjvanje koncerata je dovelo do formiranja prilično jake punk
secene u Srbiji.Plakati koji su bili ručno crtani i fanzini kucani na mašini su bili još jedno obeležje osmadesetih i punka u Srbiji. Fanzin se definiše kao ručno izrađena, amaterska publikacija, koju su izradili fanovi iz poštovanja prema punku. Fanzini su, tokom hipi i pank pokreta, bili štampani mediji andergraund scene i oni se razlikuju od mejnstrim časopisa jer ih pišu obični ljudi koji nisu profesionalni novinari.
Нема коментара:
Постави коментар